Home / Uncategorized / Srbija treba da gradi solarne i vetroelektrane

Srbija treba da gradi solarne i vetroelektrane

Dr Nikola Rajaković, profesor na katedri za elektroenergetske sisteme na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu u intervjuu za „Politiku” kaže da je odgovor na pitanje da li bi naša zemlja imala dovoljno električne energije ukoliko bi došlo do definitivnog prekida gradnje „Kolubare B” pozitivan. Ovde je reč o zamenskim kapacitetima. Umesto „Kolubare B” Srbija treba da gradi solarne i vetroelektrane i da na taj način postupno obezbeđuje zamenu za proizvodnju iz termoelektrana. Pri tome, optimalno je da se pored privatnog sektora i EPS angažuje u izgradnji obnovljivih izvora energije. Podrazumeva se da to EPS radi u sektoru hidroenergetike, ali je potrebno da konačno zakorači i u sektor obnovljivih izvora.

Naša zemlja je u prethodnim decenijama, zahvaljujući potencijalima uglja (lignita) i hidropotencijalima, bila uglavnom u pogledu elektroenergetskog bilansa nezavisna. Dakle, nismo bili uvozno zavisni sa aspekta električne energije (ne treba zaboraviti da imamo visoku uvoznu zavisnost kada je reč o nafti i gasu). Naši potencijali obnovljivih izvora, pre svega sunca i vetra, kao i veliki tehnološki napredak u solarnoj i vetroenergetici, omogućavaju nam da budemo samostalni u elektroenergetskim bilansima. Optimalan način izgradnje obnovljivih izvora i skladišta energije, daje realan osnov da Srbija bude potpuno energetski nezavisna i od uvoza nafte i gasa. Naravno, ovo se neće dogoditi u narednih 10 godina, ali su naše perspektive da se to desi izvesne.

Sunca i vetra, međutim, nema cele godine, šta tada trošimo?

Istina je da ih nema cele godine, i oscilacije u intenzitetu sunca i vetra se moraju uravnotežiti, odnosno balansirati. Ovaj aspekt je kod dela struke koji obnovljive izvore ne vidi kao rešenje energetskih problema dugo bio ključni argument. Međutim, danas su naučni i stručni radovi i primena na manjim sistemima dokazali da je varijabilnost proizvodnje uz skladištenje energije (odnosno sa primenjenim tehnološkim opcijama fleksibilizacije) rešenje za buduće energetske sisteme sa visokim učešćem obnovljivih izvora (čak do nivoa od 100 odsto).

Koliko će koštati kilovat-sat proizveden u novom „B bloku” ako budemo morali da plaćamo taksu za ugljen-dioksid?

Ovo je svakako važno pitanje jer proizvodnja električne energije u termoelektranama postaje ekonomski neisplativa sa visokom cenom tone ugljen-dioksida. Konkretno novi blok „Kolubara B” snage 350 megavata mogao bi da proizvede oko dva miliona megavat-časova godišnje koji danas na tržištu vrede oko 100 miliona evra. Sa aktuelnom cenom tone ugljen-dioksida višom od 50 evra taksa je takođe oko 100 miliona evra. Ona se u Srbiji danas ne plaća ali je samo pitanje vremena kada će početi da se podmiruje jer smo potpisnici međunarodnih ugovora iz ove oblasti. Ovo je računica koja pokazuje neisplativost gradnje ovog novog bloka u okolnostima kada je dekarbonizacija energetike primarni zadatak naše generacije da bismo usporili klimatske promene.

Objektivno će kilovat-sat u novom bloku koštati sa uvaženim eksternim troškovima (zaštite životne sredine i zdravlja – koji se delom vide i kroz cenu tone ugljen-dioksida, troškovi odsumporavanja, pepelišta…) više od 100 evra po megavat-času, dok je cena kilovat-sata iz solarnih elektrana na najboljim lokacijama na svetu danas pala ispod 15 evra po megavat-času.

Koliko bi koštao kilovat-sat iz solarne elektrane?

Kod nas bi cena iz solarne elektrane mogla da bude oko 30 evra po megavatu (imajući u vidu savremene tehnologije, pad cena panela od sedam puta u poslednjih desetak godina). Zaključak se sam nameće.

Kažete da ceo proces dekarbonizacije i prelazak na „zelene kilovate” neće ići preko noći, plan je neka 2050. godina. Šta do tada raditi sa termoelektranama u Srbiji i radnicima?

Energetska tranzicija je velika razvojna šansa i broj novih radnih mesta koja nose digitalizacija energetskog sektora, tehnologije obnovljivih izvora, elektrifikacija transporta, energetska efikasnost premašuje broj radnika koji bi ostali bez posla.

Kakav nam je trenutno kvalitet lignita i kolike su realne zalihe?

Kvalitet je sličan onom u prethodnim godinama. Teškoće sa lignitom su ogromne: nehomogenost nalazišta, pomešanost sa zemljom i potreba za dodavanjem mazuta radi održavanja stabilnog sagorevanja. Rezerve sa postojećim kapacitetima su za narednih nekoliko decenija, odnosno baš onolike da postupno do 2050. godine ugasimo sve termoelektrane. Njihova starost je zabrinjavajuća i održavanje će biti sve skuplje.

Izvor: politika.rs

loading...

About admin

Check Also

VUČIĆ: Šapić ima jak politički autoritet, nisam sreo takvog čoveka do sada

Na jučerašnjoj sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke jednoglasno je izglasano ujedinjenje sa strankom SPAS ...