Home / Vijesti / ALBANAC JE UPAO U AMBASADU U EU, VIKAO KOSOVO REPUBLJIK I UBIO AMBASADORA! Eskalacija nasilja počinje ODAVDE!

ALBANAC JE UPAO U AMBASADU U EU, VIKAO KOSOVO REPUBLJIK I UBIO AMBASADORA! Eskalacija nasilja počinje ODAVDE!

Ovo je pokrenulo opšti haos na Kosovu.

Svi pričaju o Kosovu, o srcu Srbije. Zaklinju se u njega, a nemaju pojma kada je eskalacija nasilja zapravo počela i kada se čuveno “Kosovo republjik!” pojavilo kao parola.

Srbi i Albanci nikako da usaglase svoje stavove oko Kosova i Metohije, dijalog je mrtav a dogovor nije ni na vidiku. Bilo kako bilo problem Srbije na Kosovu nije od juče i datira vekovima unazad.

Ipak, verovali ili ne prvi put “Kosovo republjik” zvanično je upotrebljeno skoro godinu dana posle smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. I nije to sad nikakvo senzacionalno otrkiće, međutim ono što posebno bode oči je mesto gde se to izgovaralo.

Kosovo republjik, orilo se, a i pisalo po zidovima, kulturnim spomenicima, mostovima u srcu Evrope. Bilo je to u Briselu.

Da, baš u Briselu ekstremni Albanci su krenuli u osvajanje, svoje republike i da sprovode ideju velike Albanije. Slučajno ili ne, zaključite sami.

Vrhunac kampanje “Kosovo republjik” dogodio se 4. 8. 1981. godine kada je ubijen službenik jugoslovenske ambasade u Briselu Stojan Đerić, a ranjen Zuko Redžo, počinilac je bio kosovski Albanac Musa Hoti.

Ali vratićemo se na sam događaj. Da bi bolje shvatili kako je funkcionisao albanski ekstremizam moramo pomenuti još par događaja iste 1981. godine.

Josip Broz Tito

Josip Broz Tito
Foto: Profimedia

Sve je počelo naizgled bezazlenim nemirima na Kosovu, te 1981. godine, tačnije 26. marta.

Naime, toga dana je Štafeta mladosti došla u Prištinu, a to je iskorišćeno kao povod za masovnije okupljanje Albanaca koji su “spontano” krenuli u proteste, predvođeni studentima koji traže da Kosovo postane republika u okviru SFRJ.

Tada se prvi put čulo, kada kažemo prvi put, mislimo na javno, glasno uzvikivanje, ono: “Kosovo republjik!”

Videći da je vrag odneo šalu drugovi iz CK KPJ, tačnije Predsedništvo SFRJ proglašava vanredno stanje na Kosovu i šalje JNA da uspostavi red posle jučerašnjih nereda. Vanredno stanje traje tri meseca, 585 osuđenih, a 6. 5. 1981. godine Plenum CK SK Srbije poziva na “zaustavljanje egzodusa Srba i Crnogoraca sa Kosova”.

Da sve ide kako ne treba pokazuje i odluka Saveznog sekretara unutrašnjih poslova Franje Herljevića 13. 6. 1981. godine da se pojača brojnost policije (tada milicije) na Kosovu.

Prvi metak od strane ekstremista koji se bore za “Kosovo republjik!” opaljen je baš u Briselu. I to 14. 7. 1981. godine kada su jugoslovenski diplomata Blagoje Anakioski i još jedan Jugosloven ranjeni. Policija iz Brisela je zataškala čitavu stvar jer se “nije znalo ko je pucao”.

Sada dolazimo do jednog od ključnih podataka, a to je da je 22. 7. 1981. godine sud doneo odluku da trojica kosovskih Albanaca budu osuđena na 6-8 godina, povodom nereda iz gore pomenutog marta.

Sumnja se da je ova presuda bila povod za najstrašniji zločin na tlu Evrope, kada je zvanično ubijen prvi Srbin sa parolom: “Kosovo republjik!” na ustima.

Bio je to 4. avgust 1981. godine kada je Albanac sa Kosova, tačnije iz Kosovske Mitrovice, član RNF (Narodni pokret za Republiku Kosovo) Musa Hoti upao naoružan u ambasadu SFRJ u Briselu i pucao i vikao: “Kosovo republjik!”

U tom napadu ubijen je službenik jugoslovenske ambasade u Briselu Stojan Đerić (čija ćerka i danas radi kao diplomata u MSP), a ranjen je Zuko Redžo. To su prve žrtve koje su položile život pred gore pomenutom parolom.

Hoti je proglašavan za heroja, bio je idol mnogih mladih ekstremista na Kosovu.

On je 17.01.2004. godine u svojoj 57 godini ubijen na jednoj taksi stanici u Briselu. Hoti je od svog zločinačkog poduhvata godinama bio u egzilu, a bio je jedan od najbližih saradnika (organizatora tadašnjeg albanskog separatističkog pokreta na Kosovu i Metohiji) Jusufa i Barduša Grvale i Kadri Zeke, koji su 1982. godine ubijeni u Nemačkoj. Hoti je ubijen baš na 22. godišnjicu njihove smrti.

albanci

Foto: Profimedia/ilustracija

Ipak ovo nije kraj ove krvave 1981. godine koja je bila glavni okidač za ubijanja i brobu ekstremista.

Naime 6. 8. 1981. na sednici CK SK Kosova isključen je Mahmut Bakali, kao i još četvorica članova, predsedništvo CK svedeno sa 19 na 13 članova (na čelu Veli Deva).

1. 11. iste godine Enver Hodža, lider Albanije, na kongresu Partije rada traži status republike za Kosovo.

17. 12. 1981. godine dogodilo se samoubistvo Mehmeta Šehua, albanskog premijera i desne ruke Envera Hodže. Kasnije je Mehmet optužen da je bio agent Jugoslavije, CIA-e i KGB-a.

Teroristička aktivnost mnogih albanskih organizacija Crveni Nacionalni Front (CNF), Unija Kosovara, Pokret za albansku socijalističku republiku u Jugoslaviji i Narodni pokret za Republiku Kosovo (MASRY) tih godina bila je rasprostranjena širom zapadne Evrope.

Osmog novembra 1987. godine, u Štutgartu je nekoliko članova MASRY planiralo otmicu jugoslovenskog konzula, Imera Klokcija, ali ih je nemačka policija u tome na vreme sprečila: oni su se nadali da će tako naterati jugoslovenske vlasti da puste Adema Demaćija iz zatvora.

Kosovo

Kosovo
Foto: Profimedia/ilustracija

U maju 1984. godine, šest Albanaca optuženo je za krijumčarenje oružja, municije i eksploziva u Jugoslaviju.

Još jedna grupa uhapšena je u martu 1984. godine i optužena da je, od oktobra 1982. do marta 1984. godine, izazvala devet eksplozija u Prištini.

I druge grupe su bile optužene za davanje izjava kojima se preti oružanim ustankom, ako Kosovo ne dobije status republike mirnim sredstvima.

Tanjugov izveštaj od 10. marta 1984. godine navodi postojanje sedamdeset dve “ilegalne organizacije od oko1 000 članova”, a koje su otkrivene između 1981. i 1983. godine.

(Espreso)

loading...

About admin

Check Also

AMERIČKI AMBASADOR UPUTIO JASNU PORUKU ZORANI MIHAJLOVIĆ! Pažljivo pročitajte, ovo je BITNO

Skupština Srbije je usvojila set zakona iz oblasti energetike i rudarstva koji bi trebalo da ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *