Home / Vijesti / 4 Godine sam kao tinejdžerka živela u Londonu: Ovim tekstom razbijam sve vaše predrasude

4 Godine sam kao tinejdžerka živela u Londonu: Ovim tekstom razbijam sve vaše predrasude

Kažu da je on evropska verzija Njujorka. Nisam bila u Njujorku, ali sam sigurna da su u pravu.

Provela sam četiri godine studentskog života u ovom gradu, ali mi je bilo potrebno samo par meseci da shvatim da je sve što mislimo o Londonu skroz pogrešno i apsolutno ispravno.

Dok su neka iskustva potvrdila sva moja uverenja, druga su me ostavila bez teksta.

Ovde ću onda izdvojiti najupečatljivija saznanja o ovom neverovatnom mestu, a time ću pokušati i da vam razbijem neke od davno ustaljenih predrasuda.

Englezi mrze Srbe

Počinjem ovim, jer mislim da je ovo mišljenje vaš učestalo. Za te četiri godine, ama baš nikada nisam imala negativno iskustvo sa Englezima, samo na osnovu činjenice da sam iz Srbije. Štaviše, u većini slučajeva kada bi me upitali odakle sam dešavalo se sledeće:

Odakle si?

Iz Srbije.

Aaaa, uh, tamo mora da je hladno.

Ne, ne Sibir, SER-BI-A.

Ahaaa, jao, izvini, mora da je tamo užasno zbog rata.

Ma ne Sirija, Srbija. U Evropi, kod Hrvatske, Slovenije, blizu Grčke…

…(bledo me gledaju)

Novak Đoković?

…(zvuči im poznato)

Nemanja Vidić? Bane Ivanović? Kolarov?

Ouuuu, NeMAnja Vidič, jes, of kors!

Posle nekog vremena nam je dosadilo da kroz to prolazimo, pa smo (ako je sagovornik baš bio pijan, toliko da bi svako objašnjavanje palo u vodu), prosto odgovarali sa „joj, jeste, baš je hladno“. A uglavnom bismo odmah pominjali sportiste. Po kratkom postupku.

Samo jednom me je drug sa fakulteta pitao za situaciju sa Kosovom, i moj lični utisak je da je to uradio iz čiste znatiželje. Prosto mi je kazao kako se seća naslova iz 90-ih i kako smo bili predstavljeni kao negativci. Pitao je kako je stanje sada kod nas i time se taj razgovor i završio.

Posle nekog vremena nam je dosadilo da kroz to prolazimo, pa smo (ako je sagovornik baš bio pijan, toliko da bi svako objašnjavanje palo u vodu), prosto odgovarali sa „joj, jeste, baš je hladno“. A uglavnom bismo odmah pominjali sportiste. Po kratkom postupku.

Samo jednom me je drug sa fakulteta pitao za situaciju sa Kosovom, i moj lični utisak je da je to uradio iz čiste znatiželje. Prosto mi je kazao kako se seća naslova iz 90-ih i kako smo bili predstavljeni kao negativci. Pitao je kako je stanje sada kod nas i time se taj razgovor i završio.

Englezi su previše fini
Pre bih rekla da se Englezi često izvinjavaju i zahvaljuju, pa su svi pod utiskom da su previše fini. Zgaziš čoveka na ulici, on ti se izvini. To mi je toliko prešlo u naviku da sam i sama počela da se redom izvinjavam, bilo da nogom zakačim kantu za đubre, bilo da zgazim granu na ulici.

Prilikom postavljanja pitanja ima mnogo „ako bih možda mogla u nekom slučaju da eventualno dobijem to i to, ja bih zaista najiskrenije bila veoma zahvalna i veoma bih to cenila“. U kafiću nikada nisam čula da neko prosto traži: „Ja ću kafu“. Uvek to bude okruženo rečima molbe i zahvaljivanja. I da, istina je i čudno je da nemaju njihovu reč za „izvolite“.

Mada, iako fini su sa nepoznatim osobama, i oni se u društvu u šali vređaju, prozivaju i psuju. I ogovaraju.

Englezi su stoka i mnogo piju

Koliko ste priča čuli od prijatelja koji su bili na Zakintosu ili na Majorci, gde se pominju Englezi koji odvaljeni od alkohola spavaju ispred klubova? Ja sam ih čula mnogo. Međutim, došla sam do zaključka (a i neki Englezi se slažu) da je to tako jer su po Evropi maltene „kao pušteni sa lanca“.

U Londonu nećete videti pijandure iz kluba kako spavaju po ulicama u kasne sate. Takvo ponašanje se ne toleriše. Isto važi i za frke, tuče ili nasilje po javnim mestima, jer obezbeđenje ili policija reaguju u roku od nekoliko minuta.

Sa druge strane, da mnogo piju – brate, itekako piju.

Tamo stalno pada kiša

Ovo je ubedljivo prvo što bi me pitali kada bih nekom iz Srbije pomenula da studiram u Londonu – da li tamo stvarno toliko pada kiša? I ovo je apsolutno netačno. Iako je nekada zaista bilo dosta padavina, klima se vremenom promenila.

Da se ne lažemo, London nije u Španiji i neće vam sijati sunce svakoga dana. Štaviše, uglavnom je tmurno i oblačno, ali kiša ne pada baš toliko često. Kao ni sneg. Prve godine studiranja živela sam u studentskom domu i te zime je, nakon nekoliko godina, po prvi put pao sneg. Tek se travnjak u dvorištu zabeleo i bio je to samo tanak sloj snega koji je nestao do jutra, ali toliko ljudi je izašlo napolje da pravi „anđele“ ili sneška belića (u pokušaju). Takođe, mnogo stranaca je po prvi put u životu tada videlo kako sneg izgleda. Toliko ljudi su u šoku i ushićenju posmatrali kako im se pahulje tope u rukama.

Još nešto, vremenskoj prognozi i temperaturi ne treba verovati. Pisaće da će biti sutra biti sunčano, a sunca bude do 10 ujutru, zatim pljusak do 3 popodne, pa sunce još sat vremena. Kišobran sam nosila sa sobom i u sred jula.

Pisaće da je 13 stepeni, a zbog jakog vetra (zbog kojeg mi naša košava sada liči na povetarac) osećala bih se kao da je temperatura u minusu. Englezi nemaju tih problema. Ako je napolju 15 stepeni i sija sunce, vi ćete obući džemper i jaknu, a oni će lagano šetati u šortsu i papučama.

Englezi su hladni i stalno rade

London je uistinu veoma brz grad, u kome svi žure, jure i trče i niko nigde ne stiže na vreme, zbog gužve u saobraćaju i po metro stanicama.

Radi se mnogo i dugo, a standardi su im takvi da većina njih od svoje 16. godine počinje da radi „part-time“, odnosno četiri sata dnevno, po lokalnih supermarketima ili kafićima. Radno iskustvo se uglavnom stiče i kroz obrazovanje tokom praksi ili letnjih poslova. Tako da njima naporan rad nije stran, a London je prepun poslovnih prilika, iako je konkurencija ogromna.

To što rade i po 12 sati im ostavlja malo slobodnog vremena, ali to nikako ne znači da oni neće naći vremena za druženje. Petkom popodne, pabovi su prepuni ljudima u odelima koji su pravo sa posla počeli sa alkoholisanjem. I četvrtkom popodne. Ma generalno, u Londonu se pije svako veče.

I nisu hladni! Čak bih rekla da su i opušteniji od nas, bar kada se govori o upoznavanju novih ljudi, prilaženju na ulici ili u baru. Igraš uz muziku u klubu, odjednom se tu stvori grupa ljudi koja se međusobno ni ne poznaje, pa svi igrate zajedno. Druželjubivi su, pričljivi, duhoviti i lako se sklapaju prijateljstva.

London je preskup

Ovo nije predrasuda ili uverenje, već činjenično stanje. Istina je da im je minimalac oko £7.50 po satu, što je oko 1.000 dinara. To znači da biste za puno radno vreme po danu zarađivali 8.000 dinara, a za mesec dana oko 160,000! I da naglasim ponovo, to je minimalac.

Sa tim parama u Londonu ćete sklapati kraj sa krajem, dok živite u rupi bez prozora koja je dva sata udaljena od centra grada.

Sve je papreno skupo – od gradskog prevoza, namirnica, izlazaka, pa do stanarine. Srećom, bar studentskih popusta ima na sve strane, pa tako možete odeću kupiti po nešto nižoj ceni ili manje platiti mesečnu kartu za metro ili gradski autobus. Takođe, veliki broj turističkih atrakcija je besplatan. Posete svetski poznatih muzeja, galerija, kao i obilaske najlepših parkova i neverovatnih kulturnih znamenitosti uglavnom možete uraditi bez potrošnje novca.

Što se tiče izlazaka, na primer, studentske žurke će u ponudi imati pića po povoljnijim cenama, mada i dalje ne jeftina. Koktele po gradskim klubovima zaboravite, osim ako ne želite da jedete čist pirinač ostatak meseca. Savet je da popijete koju kod kuće pre izlaska, a da sačuvate novac za ulaz u klub (da, često se naplaćuje) i možda jednu žestinu ili pivo.

U Londonu ima mnogo Indijaca i Pakistanaca

Prosto rečeno, ima.

Sa druge strane, ima svega, svakoga i svačega. Tokom jutarnje vožnje autobusom ka poslu, verovatno će se pored vas sedeti crnci, Indijci sa turbanima, zaljubljeni gej par koji se grli, Kinezi turisti, kao i devojke sa drečavo-zelenim dredovima, momci u pink odelima, ljudi sa istetoviranim facama, babe u provokativnim tigrastim haljinama…

U odnosu na ostatak Engleske, London je zemlja za sebe. To je multi-nacionalna i multi-kulturna metropola, gde već godinama ulicama šetaju najčudniji, najneverovatniji i najzanimljiviji ljudi koje možete zamisliti i mnogi koje ne možete. To ga je učinilo gradom bez predrasuda i tamo sa predrasudama ne možete ni živeti. Sve boje kože, kose i odeće koje ne viđate u Srbiji, tamo ćete sretati toliko često da ćete vremenom prestati da ih primećujete.

A njima je bitno da ste prijatni, otvoreni za razgovor i kulturni. I da umete da popijete. Biti „politički korektan“ je poslednjih godina na snazi, pa i da imate predrasuda, zadržite ih za sebe. Bilo kakav vid diskriminacije se ne toleriše i neko vam sme zasmetati isključivo zbog njihovih postupaka. Ne zbog načina na koji izgledaju. Ili koga drže za ruku.

London ostavlja bez daha

Ne znam da li je ovo generalno verovanje, ali nadam se da jeste. Sva očekivanja koja imate od ovog grada, on će prevazići, osim ako ne očekujete toplo vreme i sunčane dane. Ni četiri godine vam neće biti dovoljne da ga u potpunosti upoznate i uvek ćete čuti za još neko mesto koje morate obići.

To mogu biti skriveni trgovi u samom srcu grada, koji kao da nisu deo Londona, već neke daleke zemlje. Kafić u kome se služi preko 60 vrsti pahuljica i muslija, i isto toliko vrsti mleka. Deo grada prepun tattoo studija, prodavnica sa odećom koja liči na kostime za Noć veštica, gde Ludi Šeširdžija iz Alise u zemlji čuda sedi za stolom na sred ulice i pije čaj (ozbiljna sam). Bioskopi po krovovima, gde filmove gledate na ogromnim kaučima. Barovi u kojima služe koktele koji se puše, pene ili totalno menjaju ukus dok ih ispijate.

Dani nisu dosadni, ako umete da ih iskoristite kako treba, a iskoristićete ih makar samo uživali u šetnji po ulicama Londona. Noći su iste, jer ovaj urbani grad zaista nikada ne spava.

A ako vas zanimaju još nekoliko zanimljivih činjenica koje nećete naći u turističkim vodičima, izdvojila bih sledeće:

Nema pasa ili mačaka lutalica. Nigde i nikada ih nećete videti. Sa druge strane, lisice sam videla bar desetak puta.

Niko, apsolutno niko, vas neće pogledati ili odmeravati u gradskom prevozu. To mi u početku bilo čak i neprijatno jer izgleda toliko neprirodno – svi gledaju negde gore ili u svoje cipele, ili zveraju u daljinu ili bulje u telefone/knjige.

Ne pije se čaj baš u TOLIKOJ meri. Mada ako se pije, često se pije sa mlekom.

Što su ljudi stariji, to im je britanski akcenat izraženiji i teže ćete ih razumeti.

Englezi ne čuju razliku između slova Č i Ć ili Đ i Ć. I ne znaju da izgovore slovo R.

Fudbalski navijači su se dosta smirili, u poređenju sa njihovim ponašanjem prethodnih decenija. Na dan utakmica, u blizini stadiona, često u prodavnicama čak i ograniče količinu alkohola koju smete kupiti, pa tako, na primer, dozvole samo po jedno pivo po osobi.

Mladi manje puše cigarete, ali i mnogo više eksperimentišu sa drogom.

Izvor: Espreso / Foto: Privatna arhiva

loading...

About admin

Check Also

AMERIČKI AMBASADOR UPUTIO JASNU PORUKU ZORANI MIHAJLOVIĆ! Pažljivo pročitajte, ovo je BITNO

Skupština Srbije je usvojila set zakona iz oblasti energetike i rudarstva koji bi trebalo da ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *