Home / Vijesti / Svijet / RUSIJA ima samo TRI saveznika

RUSIJA ima samo TRI saveznika

Ako je suditi prema izjavama zapadnih zvaničnika, političara i medija, onda su svi ruski obaveštajci nedavno prešli na Balkan. Ovakva medijska kampanja počela je tokom poslednjih izbora u Crnoj Gori krajem 2016. godine, kada su crnogorske vlasti – kojima su se prvi put, posle dugih godina, fotelje prilično zaljuljale u kontekstu pristupanja zemlje NATO paktu i kada je pronađen „ruski trag“ u navodnom pokušaju državnog udara. Ni američki potpredsednik Majk Pens nije zaboravio da pomene «ruku Kremlja» u avgustu ove godine tokom samita Jadranske povelje u Podgorici. On je optužio Rusiju da je pokušala da «podeli region», «da podrije integracione procese» i «pomoću sile uvede nove granice». Zato ne čudi što je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo učešće «stranog faktora» u špijunskom skandalu između Srbije i Makedonije, da bi ga razjareni novinari prvom prilikom upitali da li je u sve umešana Rusija? Srpski predsednik je dao negativan odgovor.

Za to vreme bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Volfgang Petrič u intervjuu austrijskim medijima izjavio je da je precenjen uticaj ruskog faktora na Balkanu. On smatra da Srbija samo «flertuje sa Rusijom», ali da sigurno korača u EU. I nastavio da tvrdi kako predsedniku RF Vladimiru Putinu «nije stalo do Balkana», već da ga region interesuje isključivo u kontekstu teranja inata Briselu.

Koliko je u stvarnosti izraženo rusko prisustvo na Balkanu i da li Rusija ima konkretne interese u regionu za EADaily govore srpski i ruski eksperti. 

Doktor političkih nauka i saradnik Instituta za evropske studije iz Beograda Stevan Gajić kaže da u rečima austrijskog političara nema ničeg iznenađujućeg. On je za EADaily napomenuo da dok je Volfgang Petrič bio visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, on je vodio izrazito antisrpsku politiku koja se sastojala u prenosu ovlašćenja i državnih prava Republike Srpske u korist Muslimansko-hrvatske federacije (sada Federacije Bosne i Hercegovine).

«Važno je istaći da je on Austrijanac koji ima slovensko poreklo. Zašto je to važno? Zato što je upravo Austrija ta zemlja koja je imala aspiracije na Bosnu i Hercegovinu i zato što je austro-ugarska okupacija bila prva iskra u požaru Prvog svetskog rata. Tokom američke dominacije u svetu i posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine, globalisti su Austrijancima, kao tradicionalnim okupatorima BiH, namenili ulogu visokih predstavnika. I danas se tamo jedan takav nalazi na dužnosti, a to je Valentin Incko» — precizira Stevan Gajić.

Što se tiče spoljne politike Rusije, ovaj ekspert smatra, da je Balkan iz objektivnih razloga za nju izuzetno važan, obzirom da je to jedini region u svetu sa koga se Rusija može kretati na jug, pošto ovde žive pravoslavni slovenski narodi, u prvom redu Srbi, ističe on.

«To je veliki potencijal kojeg se Evropljani plaše. Zato srpski narod poslednjih 30 godina pati, a u suštini i mnogo duže. Ovo pitanje datira još od „Velike igre“ koja je vođena između Velike Britanije i Ruske Imperije u XIX veku» – objašnjava srpski politikolog.

«Mislim da je Rusija zainteresovana za Balkan, ali u ovom momentu, sudeći po nekim događajima, ona nema jasno izgrađenu strategiju za ovaj region» – ističe on. Ovaj ekspert je i ranije u razgovoru za EADaily isticao da je u poslednjih par decenija Rusija učinila nekoliko kardinalnih grešaka.

«To je povlačenje njene vojske sa Kosova 2003. godine, i krajnje ćutanje (ako ne i nešto više) u priči oko otcepljenja Crne Gore od Srbije. To je bila geopolitička katastrofa, pre svega, za Srbiju koja je izgubila izlazak na more, kao i za Rusiju, ulaskom Crne Gore u NATO» – ponovio je ovaj ekspert i dodao da je to bio izrazito neprijateljski gest Zapada prema Moskvi.

Gajić ocenjuje da je globalni problem ruske politike u svetu to što Rusija u saradnji sa drugim državama uvek gradi odnose sa vlastima, a ne sa društvenom zajednicom. Srpska vlast vodi politiku u čijoj je pozadini ucena, ona može da radi protiv svog naroda i da ide na ustupke Briselu, ističe Gajić.

«Međutim, srpsko društvo je najviše proruski orijentisano u svetu. I to svi znaju u Evropi i čitavom svetu, a ne samo u pravoslavnom ili ruskom svetu. U Srbiji je rusofilstvo, ma koliko to paradoksalno zvučalo, mnogo jače nego u bivšim republikama SSSR-a» – ističe ovaj politikolog. On smatra da zbog toga Rusija ima prednost bez presedana.

«Rusija još uvek nije pronašla mehanizme delovanja posebno kada je reč o „mekoj“ i „tvrdoj“ sili. Ona se ne snalazi u toj igri jer stalno komunicira sa vlašću, a ne sa društvom, što lokalni vlastodršci umeju dobro da iskoriste» – ističe Gajić.

«Zato Rusija sa svom svojom ogromnom silom biva naivna i u suštini ponižena u komunikaciji sa lokalnim vlastodršcima» – ističe on. Gajić smatra da je dobar primer za to upravo večiti šef Crne Gore Milo Đukanović koji je godinama uživao podršku Rusije po svim mogućim pitanjima da bi na kraju učinio ono «što je nama na Balkanu bilo očigledno od samog početka – ušao je u NATO, a antisrpska politika je na kraju dovela do antiruske aktivnosti, isto onako kako je prozapadna politika u Ukrajini brzo postala antiruska» – rekao je Gajić.

Rusija nije uočila ove geopolitičke paralele koje su balkanskim narodima bile potpuno očigledne i zato je mnogo toga propustila, ističe Stevan Gajić.

«To nipošto ne znači da je sve izgubljeno. Rusija još uvek poseduje najmoćniji resurs, centralni narod na Balkanu – Srbe. Svoje stradanje u uslovima stalnih pretnji od momenta raspada Jugoslavije, on je platio zbog dobrih odnosa sa Rusijom u Prvom i u Drugom svetskom ratu, kao i u ratovima `90-tih. Naši neprijatelji su više od nas svesni postojanja veza – pravoslavlja, slovenstva i jezičke bliskosti – ističe Gajić.

Srpski politikolog smatra da Rusija ima makar polovinu od one racionalnosti koju poseduju zapadne države, ona bi iskoristila ovaj resurs i podržala objedinjavanje srpskog naroda u regionu.

Izjavu Volfganga Petriča prokomentarisao je i ruski ekspert za Balkan i saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Georgij Engelgardt. On smatra da Petričeva izjava «jednostavno govori o nekom novom pogoršanju i aspiracijama EU prema Srbiji. Pritom, ističe ovaj ekspert, još uvek niko nije spreman da Srbiju primi u punopravno članstvo EU.

«Ako se stvar posmatra na osnovu realnog pregovaračkog procesa, a ne na osnovu deklaracija, onda je jasno da Srbija nema neku osetnu evropsku perspektivu. Na osnovu raspoloživih informacija niko sa sigurnošću ne može da kaže da će, na primer, 2019., 2020. ili 2022. godine Srbija postati punopravni član EU» smatra Engelgardt.

Ispada da evropski funkcioneri i političari nemaju obaveze pred Beogradom, ali zato «mogu da rešavaju sudbinu Srbije» – ističe on. «Oni mogu da određuju sa kim Srbija treba da razvija odnose, a sa kim ne treba» – rekao je Engelgardt dopisniku EADaily.

Ovaj ekspert smatra da Rusija mora da vodi dosledniju politiku u regionu.

«Udarce koje ona dobija pored ostalog i od tog istog Petriča, u ogromnoj meri su izazvani time što Rusiju doživljavaju kao dobar džak za udaranje. Obzirom da nema osmišljenu politiku u regionu, ona ne brani svoje interese i zato je bez rizika mogu gaziti i blatiti» – ističe Georgij Engelgart.

Kao primer on navodi Crnu Goru u kojoj su vlada Mila Đukanovića i njegovi zapadni partneri poslednjih godina «rešili masu svojih problema» – odveli zemlju u NATO i ugušili unutrašnju opoziciju. Sve se to odigravalo u značajnoj meri za ruski novac, imajući u vidu ulogu sredstava iz Rusije u crnogorskoj privredi, uključujući i turistički sektor, napominje ekspert.

«Svi su videli kako se interesi Rusije mogu kršiti i gaziti, a da se pri tom ne plati bilo kakva cena. Smatram da bi se Moskva morala mnogo ozbiljnije odnositi prema svojim interesima, investicijama i prisustvu u regionu» – ističe Engelgardt.

Njegova koleginica, ekspert – balkanolog Anja Filimonova u analizi mesta i uloge Rusije na Balkanu još je kategoričnija. Ona smatra da je, van svake sumnje, Balkan zona geostrateških, političkih, ekonomskih i nacionalnih interesa Rusije. Anja Filimonova, isto kao i njen kolega Stevan Gajić ističe da Rusija na Balkanu poseduje najjedinstveniji resurs koji se može ubrojiti u bezuslovne saveznike.

«Ranije se tvrdilo da Rusija ima samo dva saveznika – armiju i flotu. Međutim, nije tako, njima se mora dodati i srpski narod. Upravo je to ona bezuslovna ljubav koju ništa ne može da pokoleba i koja će istrajati pred svim izazovima. Upravo je to onaj istorijski fenomen koji Rusija ni u kom slučaju nema pravo da ignoriše i koji mora da zaštiti» – smatra Anja Filimonova.

Filimonova je takođe istakla da je Srbija, kao ključna karika balkanskog regiona, ostala poslednja tačka preko koje Rusije može da uđe na teritoriju Evrope.

«Mi više nemamo takvih tačaka. Ostaje da se razgovara jedino o Bliskom Istoku, ali ako govorimo o Evropi, onda više nigde i nikada neće biti takvih naroda i regiona. Zato je nesumnjivo da Rusija mora, na osnovu svog prirodnog prava, da bude prisutna na Balkanu i da podržava srpski narod» – istakla je Anja Filimonova.

Međutim, ovaj ekspert vidi niz teškoća u radu na balkanskom pravcu. «Potpuno je jasno da nam predstoji kriza sa srpskim vlastima. Ovo treba otvoreno govoriti» – ističe Filimonova. «Rusija se ovde suočila sa čudnim i nepoznatim fenomenom Taj fenomen se ogleda u pitanju: „Kako treba sarađivati sa vlašću kao što je vlada Aleksandra Vučića?» – pita se Filimonova. Ona smatra da buduća dejstva Rusije zavise od toga kako će biti formulisan odgovor na ovo pitanje.

«U slučaju greške, imaćemo nenadoknadiv strateški poraz. Rusija više neće moći da se vrati na Balkan. Plašim se da će to biti cena koju će Moskva ipak morati da plati u slučaju da pogrešno formuliše odgovor» – istakla je Filimonova.

«Prvo, svi su dužni – počev od diplomatije i svemoguće ruske birokratije (koja je, kao što je poznato, u stanju da uništi sve živo) pa do sredstava javnog informisanja – da stvari nazivaju pravim imenom» – ističe Filimonova. Ona je mišljenja da bi se, radi toga, režim aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića trebalo da prestane da smatra patriotskim i proruskim. Ovaj ekspert ističe da su Srpsku naprednu stranku, na čijem je čelu Vučić, stvarali ljudi iz okruženja bivšeg predsednika Borisa Tadića.

«Ovo je bilo potrebno jer je Tadić doterao cara do duvara. Kao apsolutno prozapadni lider, on je na paradoksalan način posedovao određena ograničenja koja, kao čist i pošten prozapadni čovek, nije mogao da prevaziđe. Ove barijere mogli su da prevaziđu samo ljudi koji su, kako se to tada činilo, imali nesalomiv patriotski autoritet stican decenijama» – objašnjava Filimonova.

«Pošto se u Rusiji smatra da je Vučićev režim patriotski, uveden je diskretni tabu da se on kritikuje. To je neverovatan paradoks. Partija i lider koji su zauzeli još žešći prozapadni kurs, odjednom se kod nas predstavljaju kao prosrpski i proruski. Kod njih nema ništa što je zaista nacionalno, a nečeg što je prorusko kod njih ne možete pronaći ni lupom» – ističe Filimonova.

Ona je kao važan momenat istakla da je srpska opozicija, u momentu kada je Vučić došao na vlast, iako razjedinjena, još uvek postojala. Međutim, Rusija je geometrijskom progresijom počela da gubi institucionalnu i ličnu podršku srpskih građana. Do te mere da srpska opozicija na sledećim izborima ne može da računa na podršku veću od 3-5 odsto.

«Došli smo do toga da je za patriotsku opoziciju Srbije prelaženje izbornog cenzusa neostvariv san. I pored toga njeni lideri kontaktiraju sa predstavnicima Zapada, verovatno ne zato što to žele, već zato što kontakti sa drugom stranom, gde ih srce vodi, nisu dali potreban rezultat» – ističe ovaj ekspert.

Bez obzira na sve, ruska strana je stavila ulog na dubinsko uvlačenje Vučića u saradnju sa Rusijom, napominje ekspert.

«Ispostavilo se da to nije moguće. MiGova ni do dan dans nema. Jasno je da problem nije u ruskoj strani, jer stanje oružanih snaga pokazuje da ovde jednostavno ne može biti tehničkih problema. Diplomatski imunitet još uvek nije dat personalu ruskog centra u Nišu, a Srbija je u najvećoj mogućoj meri uvučena u saradnju sa NATO» – napominje Anja Filimonova.

«Treba napustiti birokratski pristup, ponovo razmotriti celokupnu strategiju i zaboraviti da Srbiju treba tiho predati. I ne pomišljati da će posle predaje Srbije, samo Republika Srpska ostati oslonac Rusije» – ističe ovaj ekspert. I objašnjava da je Republika Srpska deo Bosne i Hercegovine koja ide prema NATO i EU.

«Samo jedan lider Milorad Dodik i jedan mali srpski narod (u Republici Srpskoj živi dva miliona ljudi) pod stalnim napadima SAD, EU, arapskih zemalja, Turske i raznih obaveštajnih službi koje tamo funkcionišu, neće izdržati. Borba je koncentrisana u Srbiji. Republika Srpska neće sama opstati, a povratak Rusije na Balkan neće biti moguć. To je ono što nam istorija neće oprostiti» – zaključila je Filimonova.

Ekspert je istakla da se u Srbiji može raditi bez velikih finansijskih izdataka.

«Potrebno je otvarati ruske univerzitete, možda i manje i to u dva tri grada Srbije. Ovo bi odmah izazvalo veliko poverenje, što bi na kraju dovelo do stvaranja kadrova» – savetuje Filimonova.

Ona smatra da treba zauzeti još čvršći stav po pitanju Kosova i «ne dopuštati Aleksandru Vučiću da predlaže bilo kakve izdajničke inicijative na daljem jačanju „državnosti“ Kosova».

«Treba da se zna da su sve aktivnosti, uključujući i one koje dolaze od predstavnika Rusije, a koje su pretnja teritorijalnom integritetu Srbije – krivično delo. Ovde ne treba podržavati bilo kakav režim iz prostog razloga što je krivični zakonik isti za sve» – zaključuje Filimonova.

Šef projekta Serbska.ru Aleksandar Kravčenko ne sumnja da Rusija može uticati na procese na Balkanu. Međutim, njega brine drugo pitanje: da li je Moskvi potrebno da se meša u komplikovane regionalne prilike i kakvu korist iz toga može da izvuče.

«Mislim da se Rusija neće ozbiljno mešati u ove procese, zato što je to veoma opasno, a najvažnije je što Moskva neće dobiti nikakve posebne dividende ako zaustavi ili ubrza procese koji se tamo odigravaju. Procesi imaju objektivni karakter i ne mogu se zaustaviti» – pretpostavlja Kravčenko.

Ovaj ekspert smatra da bi potencijalni napori mogli da imaju opravdanje jedino u slučaju da dođe do globalnih promena u svetu – na primer, ukoliko bi došlo do raspada EU.

«Verovatno bi tada Rusija mogla da odigra svoju ulogu» – zaključuje Kravčenko.

Prevod FSK. Originalni tekst možete pročitati na linku: eadaily.com/ru/news/2017/08/27/u-rossii-vsego-tri-soyuznika-armiya-flot-serby

loading...

About admin

Check Also

AMERIČKI AMBASADOR UPUTIO JASNU PORUKU ZORANI MIHAJLOVIĆ! Pažljivo pročitajte, ovo je BITNO

Skupština Srbije je usvojila set zakona iz oblasti energetike i rudarstva koji bi trebalo da ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *