Home / Vijesti / Regija / Evo izjave Zorana Đinđića kojom traži nastavak bombardovanja Srbije!

Evo izjave Zorana Đinđića kojom traži nastavak bombardovanja Srbije!

Na svom zvaničnom blogu Srpska radikalna stranka je objavila izjavu Zorana Đinđića od 8. maja 1999. godine za “New York Times” u kojoj on kako kažu „crno na belo“ poziva NATO da nastavi bombardovanje naše zemlje sve dok Milošević ne padne sa vlasti. Ukoliko se rat završi sa potpisom mirovnog sporazuma, a istovremeno na vlasti ostane isto vođstvo, sa Miloševićem na čelu, tragedija će se nastaviti – rekao je Đinđić za “New York Times”, i kako radikali istuču time je nedvosmisleno pokazao svoju autošovinističku prirodu.

SRS ističe da je Đinđić nedvosmisleno poručio američkoj javnosti ako se mir potpiše pre nego što Milošević padne sa vlasti onda će to predstavljati nastavak tragedije. Ovo je slučaj intervjua u kome ništa nije dvosmisleno ili izgubljeno u prevodu, i prikazuje pravu autošovinističku prirodu Zorana Đinđića- kažu u Srpskoj radikalnoj stranci.

Spornu izjavu Zorana Đinđića koji je zajedno sa Milom Đukanovićem dao za “New York Times”  prenosimo u celosti:

“Uprkos trenutnom sukobu, ostajemo posvećeni integraciji Jugoslavije u Evropu, i na kraju u Evropsku uniju. Put u Evropu je jedini put koji će pomoći našoj zemlji da reši svoje velike probleme i izgradi trajni mir i stabilnost u celom regionu. Teško je zamisliti da se bilo kakva ekonomska ili politička obnova može desiti u Jugoslaviji bez nedvosmislene i dugoročne međunarodne podrške.

Samo demokratska i stabilna Jugoslavija može osigurati stabilnost na Balkanu. Želimo da naglasimo da su demokratske političke snage u Jugoslaviji posvećeni tom cilju. Neposredna briga je završavanje rata, obezbeđivanje povratka izbeglica i sprovođenje političkog rešenja koje će uključiti da se na Kosovu rasporede međunarodne trupe.

Međutim da bi se uspostavio trajni mir, spoljni svet mora da učini više od samog rešavanja kosovske krize. Vojna intervencija na Kosovu je dovela do novih problema, nije važno da li je to bilo urađeno planirano ili ne. Uz intervenciju, Zapad je preuzeo deo odgovornosti za pronalaženje rešenja za ove probleme.

Istovremeno, biće potrebni intenzivni napori Jugoslovena da povrate poverenje spoljašnjeg sveta i oporave moralni status koji je izgubljen zbog Kosova.

Čak i pre kraja rata, međunarodna zajednica treba da jasno i nedvosmisleno zauzme stav da demokratska i ekonomska obnova u Jugoslaviji predstavlja zvanični i obavezujući stav. Takva izjava bi dala nadu građanima naše zemlje i podstakla transformaciju na političkoj sceni.

Politički ciklus koji je u poslednjih 10 godina odveo našu zemlju u ovu tragediju mora biti prekinut. Ukoliko se rat završi sa potpisom mirovnog sporazuma, a istovremeno na vlasti ostane isto vođstvo, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, tragedija i nasilje će se nastaviti.

Stabilnost Jugoslavije je od ključnog značaja zbog njene veličine i geografskog položaja na Balkanu i njene uloge koje je odlučujuća po stabilnosti ili nestabilnosti susedne Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije. Do danas, međutim, međunarodna strategija na Jugoslaviju svodi upravljanje krizama, dok ignoriše korene te krize.

Demokratija se može uspostaviti u našoj zemlji samo sa kompletnom političkom tranzicijom u Srbiji i ostatku Jugoslavije. To zavisi od slobodnih i fer izbora, jačanja demokratske opozicije Srbije, bliske saradnje sa demokratskom Vladom Crne Gore, i potpune izolacije od nedemokratskih snaga, kao i uspostavljanjem spoljašnjeg tela koje treba da pomogne i prati političku promenu.

Ugledni evropski političari sa prethodnim iskustvom na Balkanu, poput bivšeg premijera Španije Felipe Gonzalesa, bivšeg kancelara Austrije Franc Vranicki i Hansa Košnika, iskusnog nemačkog socijaldemokrate, mogla bi raditi u takvoj komisiji pod pokroviteljstvom organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Ubrzana ekonomska obnova na Balkanu će biti moguća samo sa nekom varijantom Maršalovog plana. Obećanje pomoći iz inostranstva pomoglo bi cilju uspostavljanja demokratije u Jugoslaviji imalo bi uticaj na dugotrajni nagomilani bes. Demokratskoj opoziciji će biti teško da funkcioniše posle NATO kampanje, jer će nas ljudi verovatno videti kao kao deo te Evrope – deo tog Zapada – koja nas bombarduje, uništava nam mostove, puteve i fabrike i ubija civile. Doćiće do protesta ljudi u Srbiji i u Crnoj Gori.

Međutim, ima nade za demokratske snage. Politika gospodina Miloševića se suočava sa uništenjem, što bi se stvorilo tračak nade za izgradnju nečeg novog na tim ruševinama. Ukoliko išta dobro može da se izdvoji od zla koje je sada među nama, to je šansa – uz pomoć međunarodne zajednice – za novi početak za Jugoslaviju.”

Originalni tekst na engleskom jeziku objavljen u “New York Times”-u, možete pročitati klikom  OVDE

(Pravda, New York Times)

loading...

About admin

Check Also

[FOTO REPORTAŽA] “Odgovor 2021“: Prikaz sadejstva vojnih i policijskih snaga Srbije

Višenedeljna vojno-policijska združena taktička vežba (ZTV) sa bojevim gađanjem „Odgovor 2021“, koja je održana na vojnim ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.