Home / Vijesti / Regija / NEVIĐENA ŠAMARČINA ZA ALBANCE ODZVANjA DO BEOGRADA – KOSOVO GORI ZBOG OVOG: Imaće teške posledice!

NEVIĐENA ŠAMARČINA ZA ALBANCE ODZVANjA DO BEOGRADA – KOSOVO GORI ZBOG OVOG: Imaće teške posledice!

Albanci iz Prištine više nemaju jasnu podršku SAD i sada im je teško da lobiraju za UNESCO, kaže verski analitičar.

Napeto je bilo i u Parizu, gde je izvojevana diplomatska pobeda Srbije i odbranjeno Kosovo pred Savetom bezbednosti UN. Mesecima su naši zvaničnici vodili borbu da Kosovo i sprska baština ne odu u ruke AlbanacaFoto: Mondo/ Stefan Stojanović Napeto je bilo i u Parizu, gde je izvojevana diplomatska pobeda Srbije i odbranjeno Kosovo pred Savetom bezbednosti UN.

Mesecima su naši zvaničnici vodili borbu da Kosovo i sprska baština ne odu u ruke Albanaca.
Prištini je sada mnogo teže da izlobira članstvo u UNESCO jer su i neke rimokatoličke zemlje odlučile da budu uzdržane, a Albanci više nemaju jasnu podršku američke administracije, rekao je beogradski istoričar i stručnjak za pitanja vere Aleksandar Raković.

„Niko ne gleda blagonaklono na rušenje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, to niko ne može da prihvati. Čak i zemlje koje su priznale secesiju Kosova nisu ni pre dve godine bile za prijem albanskih separatista u UNESCO“, naglašava Raković.

On je za TV „Pink“ izjavio da izgleda da su Albanci namerno zakasnili u podnošenju zahteva za članstvo u UNESCO ove godine, nakon što im je sa Zapada sugerisano da su prilike takve da oni neće moći da se izbore za prijem.

„Podnošenje zahteva Prištine za prijem bilo je usmereno ka tome da njihova javnost bude svesna toga da su pokušali i ove godine. Ali, ako ih proceduralno odbiju, onda će moći da kažu – da su proceduralno odbijeni, pa će za dve godine ponovo da podnesu zahtev“, kaže Raković.

On ističe da je ovo kašnjenje prištinskog zahteva za prijem u UNESCO veoma važna promjena nakon predsedničkih izbora u Americi, kao i promena odnosa Zapada prema ruskim interesima.

Raković podsjeća da je stopirana kanonizacija kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzija Stepinca, prijem samoproglašenog Kosova u UNESCO, kao i prijem Crne Gore u NATO, što treba gledati kao jedan paket globalnih odnosa koji otopljavaju.

„Ne treba smetati sa uma da je upravo papa tražio od ruskog predsednika da zaustavi pogrom nad hrišćanima na Bliskom istoku, a ne od američke administracije, ni britanske, koje su izazvale ono što se dešava na Bliskom istoku“, rekao je Raković.

On naglašava da je sada situacija povoljnija za Srbe i Srbiju i da postoje velike šanse da se položaj Srba, srpskih država i srpskog prostora učini mnogo boljim, ali je potrebno da Srbi daju doprinos kroz međuverski dijalog.

Napominjući da u Srbiju i region dolaze pristalice radikalnih islamskih pokreta sa Arabijskog poluostrva, Raković kaže da i sa njima treba razgovarati, iako postoji suprotno mišljenje.

KANONIZACIJA STEPINCA
Kada je reč o kanonizaciji Stepinca, Raković smatra da međucrkveni dijalog srpske i hrvatske crkve može da bude produžen i više od godinu dana, koliko je oročen.

Verski dijalog – u lokalu

Prema njegovom mišljenju, za međuverski dijalog bitniji je dijalog sveštenika pravoslavnih, katoličkih i islamskih na lokalnom nivou, nego onih na vrhu, jer se tenzije, pre svega, ublažavaju u lokalnim sredinama. „Tome ne doprinosi kanonizacija Stepinca, niti neprimerene izjave o Srbima poglavara Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića ili izjava Mila Đukanovića da neće biti zaokruženja crnogorske državnosti dok je SPC u Crnoj Gori“, naveo je Raković, podsećajući i na nezavidnu situaciju u Makedoniji.

„Bilo bi dobro da se nastavi dijalog i da se sa konačnim rešenjem po pitanju Stepinca sačeka, jer još nije vreme. Hrvatska javnost nije spremna da celo pitanje bude zamrznuto neko vreme, ali kroz duži dijalog treba doći do situacije da se razreši veći deo dilema i, u skladu sa činjenicama, dođe do razrešenja“, rekao je Raković.

On je naveo da, iako je pitanje kanonizacije Stepinca podelilo srpsku i hrvatsku javnost i u BiH, treba odati priznanje predsedniku Srpske Miloradu Dodiku i hrvatskim liderima u BiH da na njih u političkom svetlu taj problem nije mnogo uticao.

Raković kaže da je pitanje kako bi se kanonizacija Stepinca rešavala da se u celi slučaj nije uključio i Izrael, koji je javno poručio da bi kanonizacija Stepinca loše uticala na odnose Rimokatoličke crkve sa jevrejskom zajednicom u svetu.

Izvor: Srna

loading...

About admin

Check Also

[FOTO REPORTAŽA] “Odgovor 2021“: Prikaz sadejstva vojnih i policijskih snaga Srbije

Višenedeljna vojno-policijska združena taktička vežba (ZTV) sa bojevim gađanjem „Odgovor 2021“, koja je održana na vojnim ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *