Home / Vijesti / Svijet / MISTERIJA TRAMPOVE POLITIKE: Da li je 2017. godina najopasnija još od II svetskog rata?

MISTERIJA TRAMPOVE POLITIKE: Da li je 2017. godina najopasnija još od II svetskog rata?

Ceo svet je u strahu od posledica Bregzita i izbora Donalda Trampa za novog američkog predsednika. I Bregzit i izborna pobeda Trampa, posledice su straha od urušavanja globalne ekonomije koja se, nakon nekoliko decenija neupitne vladavine bogataša, nakon velike finansijske krize našla u vakuumu, iako nekoliko poslednjih godina statistike pokazuju značajan oporavak. Problem je i što glavnim donedavnim pokretačima globalne ekonomije, bankarima i investicijskim mogulima, danas malo ko veruje.

Nemački “Spiegel”, najavljuje novo doba protekcionizma u velikoj priči o Trampovom napadu na nemačku i globalnu ekonomiju. Iako se u Trampovoj kampanji, u velikom njenom delu, činilo da je problem pre svega u Kini i, uopšte, Aziji, sada je u pitanju Nemačka, a to znači i da je novim američkim smerom ugrožena cela Evropska unija.

Tri scenarija

Kako će zapravo izgledati Trampova trgovinska (ekonomska) politika? Krajem novembra prošle godine, nedugo nakon američkih izbora, Nil Irvin, analitičar “NewYorkTimes-a”, analizirao je tri moguća pravca Trampovih akcija. Samo jedna od mogućnosti činila se umereno dobrom, a u tom trenutku još ne nemogućom – samouverena vladavina unutar već postavljenog zakonskog i ustavnog okvira.

– U odnosima SAD-a s većim trgovinskim partnerima zaista postoje neki elementi koji su disfunkcionalni i na kraju nepovoljni za SAD, zauzimajući agresivniju poziciju Trampova administracija mogla bi postići bolje sporazume – navodi “NY Times”.

NJegov drugi scenario već je predvideo grublju igru: “Čvrsta upotreba autoriteta pozicije predsednika SAD-a mogla bi dovesti do ozbiljnih neželjenih posledica, najviše za same Sjedinjene Države”, pisao je Irvin.

Umesto da se usredsredi na carine na pojedine proizvode, u skladu sa sporazumima Svetske trgovinske organizacije (STO), Trampova vlada bi mogla krenuti u autoritarnu akciju podizanja carinskih barijera na uvoz iz pojedinih zemalja.

– Zamislite šta bi se dogodilo uvede li Tramp zaista 45-odstotnu carinu na sve što se uvozi iz Kine, što je bila jedna od najava u njegovoj kampanji? Ili ako uvede mehanizam koji će podizati carinske stope sve dok se ne smanji trgovinski deficit s pojedinom zemljom? – pita novinar. Svaki takav potez neizbežno bi izazvao globalno širenje. Povratni udari iz tih zemalja, a u to vreme još se govorilo samo o Kini, Meksiku i Japanu, mogli bi da bole.

Nije teško predvideti da je treći Irvinov scenario predvideo veliki “preokret svetskog ekonomskog poretka”. I tu bi, u nekoj mekšoj varijanti, svetsku ekonomiju poremetili trgovinski ratovi koje bi pokrenule vlade zemalja – trgovinskih partnera na koje su primenjene “kaznene mere”, ali postojeća globalizovana trgovačka infrastruktura još bi ostala na mestu.

Najopasnija varijanta Trampove politike, ona u kojoj se grade zidovi i naplaćuju nerazumne carine, mogla bi, međutim, da potpuno razori globalni sistem trgovinskih veza u čijem su građenju nakon Drugog svetskog rata upravo SAD imale jednu od najvećih uloga.

Prvi Trampovi predsednički potezi sugerišu da je svoju politiku usmerio prema krajnjoj varijanti trećeg Irvinovog scenarija.

– Diplomate su danas više nego ikada pod uzbunom – rekao je u sredu londonskom dnevniku “Financial Timas” Tomas Rajt, stručnjak za spoljnu politiku vašingtonskog “txink-tanka” “Broocings Institution”, a prenosi “Jutarnji list”.

– Prvi put nakon Drugog svetskog rata našli smo se u situaciji da su ugrožena temeljna načela američke spoljne politike – savezi i otvorena svetska ekonomija pod vođstvom SAD.

Prvi radni dan u Beloj kući predsednik Tramp je počeo naredbom povlačenja SAD-a iz Transpacifičkog partnerstva (TPP), prošle godine dogovorenog, ali još neratifikovanog sporazuma kojim bi bila zajamčena slobodna trgovina između SAD-a i Australije, Čilea, Novog Zelanda, Japana, Malezije, Meksika, Perua, Singapura i Vijetnama.

Napuštanje TPP-a neće imati trenutan odjek na ekonomiju SAD-a, jer slobodno je trgovanje s većinom tih zemalja ugovoreno davno ranije, ali sam čin odricanja Amerike od uloge predvodnika politike globalizacije i slobodnog tržišta (uz još ne sasvim artikuliranu najavu apstinencije od NATO-a) ostavio je zapravo svet bez najvećeg lidera. Simbolično, naravno, ali pitanje je i je li sam Tramp bio svestan te simbolike i je li želeo da svetu uputi baš tu poruku koja, na kraju, ne može završiti s jednosmernim posledicama.

Raskinuti sporazumi

– Od Drugog svetskog rata do danas SAD su se zalagale za globalnu ekonomsku integraciju na temelju multilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Ta je politika usvojena kao odgovor na ono što se događalo tokom ranih tridesetih godina prošlog veka, kada je nametanje carina potpirilo trgovinski rat koji je produbio Veliku depresiju u SAD-u – piše DŽon Kesidi u “New Yorkeru”.

Jednaka politika stajala je, stoji još i danas, iza osnivanja Evropske ekonomske zajednice, danas Evropske unije, i upravo takvoj politici možemo zahvaliti na jednom od najdugotrajnijih razdoblja mira u istoriji Zapada. Taj mir bio je poduprt upravo rušenjem ekonomskih prepreka među državama, čime je omogućeno dugo razdoblje ekonomskog rasta. Ratovi koji su se vodili i u tom razdoblju vodili su se izvan na taj način integrisanih područja.

Sporazumi koje sada raskida Trampova administracija doveli su do nezapamćenog pada cena roba i usluga, ali i do sporijeg rasta plaća na domaćem tržištu, kao i do gubitka značajnog broja radnih mesta u radno intenzivnim industrijama koje su pogone odselile u zemlje gde je rad jeftiniji. Sada, a to je bio jedan od glavnih naglasaka Trampova inauguracijskog govora, plate rastu u zemljama gde se odselila industrija.

Šta će se dogoditi ako Tramp zaista krene s najavljenim uvođenjem carina i administrativnih prepreka svim zemljama koje smatra “opasnima za Ameriku” i ograniči pristup Meksiku, Kini, Japanu, Nemačkoj…? Takvi kazneni potezi ogrešili bi se o zakone STO (Svetska trgovinska organizacija), koji može SAD staviti pod sankcije. Dogodi li se to, Tramp se, u najgorem scenariju koji ispituje “Financial Times”, može odlučiti na povlačenje iz STO-a, što bi potpuno urušilo konstrukciju na kojoj se temelji 70 godina građena svetska trgovinska i ekonomska politika.

Trenutni učinak

Danas se trenutak kada predsednik Donald Tramp potpisuje neku od svojih naredbi pretvorio u kulturološki događaj koji, zajedno s propratnim folklorom na “predsedničkom” Tviteru, ima svoju vlastitu težinu, gotovo nezavisnu o težini sadržaja same naredbe, piše Dejvid Dajen u najstarijem američkom političkom nedeljniku “The Nation”. Neke od tih naredbi, poput zabrane useljavanja, imaju gotovo trenutan učinak. Druge administrativni aparat navode prema mogućim promenama zakona.

U tom navođenju skriva se još jedno jedno važno pitanje – kada će i hoće li Tramp ukinuti “Dod-Frenkov zakon”, paket reformskih regulacija kojima je administracija predsednika Obame pokušala da stavi Volstrit pod nadzor države kako bi zaštitila krajnje korisnike od neke buduće finansijske katastrofe? Tome se danas nadaju na svim velikim svetskim berzama koje se osećaju oštećenima teretom dodatne transparentnosti koju je zakon nametnuo. Domet takve promene odmah bi prekoračio američke državne granice – već su prve najave da bi se moglo započeti s tom zakonskom eutanazijom odmah podgrejale trgovanje na azijskim berzama. Pitanje je, međutim, u kojoj meri Tramp, ma koliko lično bio sklon ubijanju regulacija, pogotovo onih koje traže transparentnost finansijskog sektora, može vratiti regulatorni aparat na stanje pre 2010. godine. Većina reformskih mera već je na snazi, američke procedure nisu jednostavne, jedan predsednički mandat za to mu ne bi bio dovoljan. Osim ako zajedno s celim svojim aparatom ne iskorači iz ustavnih ovlasti, što je još uvek teško zamislivo.

Ono što Tramp može, a to je već napravio, jeste da nagovori Kongres da opozove one delove zakonskog paketa koji su u proceduru ušli prekasno. Poslednjeg petka u januaru Senat je opozvao deo “Dod-Frenkovog” paketa kojim su naftaške kompanije, u sklopu protivkorupcijskih mera, bile primorane da objave svoje uplate na račune vlada stranih država. Na jednak način, upozorava “Nation”, obustaviti se mogu svi do danas nefinalizovani Obamini zakonski zahvati. Upravo to finansijski i korporativni sektor očekuje od novog američkog predsednika. Svaka takva mera izlazi izvan okvira američkih granica.

Mnogi su skloni Trampovo izbijanje na vrh da smatraju slučajnim događajem i veruju da će se nakon njegovog odlaska stvari vratiti u normalu, piše DŽonatan Rauh u novom broju mesečnika “Atlantik”.

Šta, međutim, ako Tramp autoritarnim vođenjem politike uspe demontirati sistem liberalne demokracije? U vremenu kada životni standard više ne raste tako brzo kao što je u SAD-u, ali i u Evropi, rastao decenijama, stvorena je savršena podloga za rušenje potpore demokratiji. U svom velikom osvrtu na prvu nedelju Trampove politike (a održi li se, čeka nas još najmanje 204) nemački Spiegel je u početnom nizu Trampovih sastanaka s plejadom menadžera iz najvažnijih korporacija u predsedniku prepoznao trgovačkog putnika, akvizitera visokog ranga. Ti ljudi nisu došli da bi pregovarali, ili da bi ponudili savet novom predsedniku. Došli su da osiguraju vlastite pozicije. Oni su ti koji su u defanzivi i nadaju se da će Tramp biti obazriviji s onima koji su došli na upoznavanje. Oni koji se odluče na otpor biće kažnjeni – carinama, posebnim porezima, osvetom države i, što je najgore, predsedničkim besom koji će, objavljen na predsedničkom Tviter-u, kompaniju poslati prema dnu.

– Posledice takvog radikalnog političkog pomaka ne mogu biti ograničene samo na Ameriku. Kada najveća svetska ekonomija počne s takvim promenama, udarni talas može se osetiti svuda. Novi ekonomski poredak je u nastajanju, a on je direktan napad na nemački model – piše “Spiegel”.

Kada tome dodamo već izvestan Bregzit i neizvesne, ali za sudbinu EU možda ključne izbore u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, 2017. je potencijalno najopasnija godina od 1945.

Izvor: NJujork tajms/Špigel/Blic

loading...

About admin

Check Also

AMERIČKI AMBASADOR UPUTIO JASNU PORUKU ZORANI MIHAJLOVIĆ! Pažljivo pročitajte, ovo je BITNO

Skupština Srbije je usvojila set zakona iz oblasti energetike i rudarstva koji bi trebalo da ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *