Home / Vijesti / Regija / LEGIJA OTKRIO mračnu tajnu Čede Jovanovića!

LEGIJA OTKRIO mračnu tajnu Čede Jovanovića!

Kupao sam moju malu devojčicu, koja se praćakala u vodi i htela da mi isklizne iz ruku, kada mi je žena rekla da se javim na telefon. Naravno, bio je to Dušan Spasojević, „potparol“ i glavna veza Demokratske stranke sa mnom i Službom. Rekao mi je da bi trebalo da se vidimo i da se nađemo u Skupštini grada.

Svratio sam na Institut da pokupim Debelog. Kada sam banuo onako u civilu i okupan i svež, on se izbečio.

– Šta je, nisi više na dužnosti? – pecnuo me je. Rekao sam mu da spakuje dupe i da idemo na sastanak. Inače, kad god bih mogao vodio sam i Debelog na te sastanke. On je u Jedinici bio oficir za bezbednost i bio je direktno podređen načelniku Službe. Tako sam hteo da izbegnem situaciju da me neko opet izproziva da sam „izdajnik“ ili tome slično.

O sadržini sastanaka, koje sam imao, a kojima on nije prisustvovao iz nekog razloga, ja sam ga izveštavao. Pošto je on imao direktnu vezu sa načelnikom Službe, ostavljao sam mu da po svojoj savesti izvesti ili ne izvesti načelnika o tome. Tako sam na neki način prebacio loptu iz moga dvorišta u njegovo. Nisam želeo da mi se ponovi ona scena od pre nekoliko dana, jer nisam baš bio siguran da bih uspeo da ostanem smiren i staložen kao prošli put, pa makar se preda mnom nalazio čitav kolegij Službe.

Dok smo vozili, primetio sam da se stanje u gradu normalizovalo. Skoro sve je bilo očišćeno i saobraćaj se normalno odvijao. Do Skupštine grada smo sgigli istim putem kao i prošli put. Ušli smo na onaj isti ulaz. Đinđića i Čedu smo zatekli u malom holu na ulazu.

Ona prostorija – u kojoj sam video ono silno oružje, oteto iz Policijske stanice u Starom gradu, u ulici Majke Jevrosime – bila je otvorena i neki likovi su preslagivali sve one puške. Kada smo se ispozdravljali, pitao sam šta ima. Đinđić mi je rekao da prikupljaju oružje od demonstranata i skladište ga ovde, kako bi sve bilo na jednom mestu. Pitao sam ih šta će im toliko naoružanje i šta misle dalje da čine sa njim.

– To bi trebalo da sve vratite, osim ako ne nameravate da započnete neki novi rat. Ne treba vam to ovde u Beogradu.

– Kome da vratimo? – pitao je Čeda.

– Pa, policiji. Od nje ste to i uzeli – rekoh.

Đinđić je rekao da sam u pravu i pitao me da li ja to mogu da organizujem. Rekao sam da to neće biti problem. Popeli smo se na sprat i ušli u istu onu prostoriju u kojoj smo bili i prošli put. Tu je Đinđić pitao da li postoji mogućnost da njega obezbeđuju pripadnici Jedinice. Ono što mi se kod njega sviđalo, bilo je to što je bio otvoren i direktan. Nije mnogo uvijao, uvek je „pucao“ direktno.

– To će biti teško izvodljivo, prvenstveno zato što niko od vas nije trenutno na nekakvoj državnoj funkciji – tako sam rekao i tako sam stvarno i mislio. Zapravo to se možda nekako i moglo da izvede, onako nezvanično, ali ja nisam hteo da hodam nikakvim prečicama i da narušavam pravila. On je rekao da razume i pitao me je da li onda imam nekoliko pouzdanih, a pre svega, spremnih momaka da mu pošaljem da pojačaju njegovo obezbeđenje. Rekao mi je da će uskoro biti raspisani republički izbori, ali dok se sve to ne završi, on mora da sebe zaštiti, jer je sada u državi, dok se uspostavi nova vlast, nekakvo vakuum-stanje, u kome se treba čuvati.

Kapirao sam ga u potpunosti. On će u narednih nekoliko meseci biti kao neka pokretna meta za sve one koji neće moći da prebole i shvate da su se vremena promenila. Može se, među svima njima, da nađe svakojakih budala i ludaka, koji će biti spremni na sve, iz ovog ili onog razloga.

– Poslaću ti nekoliko momaka, koji su ranije bili u Gardi. To su sve sposobni momci, koji su prošli sva ratišta i neće prezati ni da se bace na metak. Siguran sam da ćeš biti i zadovoljan i zaštićen.

On se složio sa ovim. Malo smo tu još porazgovarali i onda smo mi kre- nuli. Na rastanku sam mu poklonio svoj pištolj „beretu“. On mi je rekao da ne nosi oružje.

– Ne moraš da ga nosiš, ali neka ti stoji negde na dohvat ruke. Zlu ne trebalo. Jebena su ovo vremena.

Zahvalio mi se i mi smo otišli. Prva stvar koju sam uradio bila je ta, da kontaktiram načelnika Gradskog SUP-a Bucu Đurića. Objasnio sam mu sve u vezi sa pomenutim oružjem. On me je zamolio da ako mogu da to preuzmem i dovezem u SUP u ulici Dvadeset i deveti novembar. Rekao sam i uradio. Kada je sutradan izvršena ta primopredaja, Đurić mi je javio da nedostaje otprilike jedna četvrtina naoružanja koje je uzeto iz Starog grada. Objasnio sam mu da verovatno još nisu uspeli da ga sakupe i da će to narednih dana biti urađeno. Ali, prevario sam se.

Tek posle sam saznao da je ta jedna četvrtina oružja spakovana u kamion po Čedinoj odluci, za koga se ispostavilo da i nije bio baš tako naivan kao što se predstavljao. Taj kamion, u kome je bilo preostalo oružje, odvezao je Čume i sve to negde zakopao. Verovatno da mu se nađe kasnije.

loading...

About admin

Check Also

[FOTO REPORTAŽA] “Odgovor 2021“: Prikaz sadejstva vojnih i policijskih snaga Srbije

Višenedeljna vojno-policijska združena taktička vežba (ZTV) sa bojevim gađanjem „Odgovor 2021“, koja je održana na vojnim ...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *